Druga sezona Vuglanja kreće sad. Počeli smo kad i pandemija i teško je poverovati da je virus još tu, a sa njim i teorije zavere.

Ove nedelje pričamo o nečemu što nije zavera nego realnost: hiljade kamera za nadzor, sa mogućnošću prepoznavanja lica postavljene su širom Beograda. Gost Vuglanja je Filip Milošević iz Share Fondacije. Pričamo o inicijativi #hiljadekamera i #nesnimajmilice. Ne, neće vas nadzirati Bil Gejts čipom iz vakcine, to već radi policija.

Vizuali i zvuk: Woo

U poslednjoj epizodi prve sezone Vuglanja, konačno tačno znamo koja nam je ovo emisija po redu. Ustanovili smo da smo imali jednak broj gošći i gostiju, ali i da Nikola, zato što je iz Beograda, sme da voli "Munje", dok Jovana, zato što je iz Kragujevca, treba da gleda "Selo gori, a baba se češlja" i da ide po redakciji i viče: "I takoj!" Toliko od nas za sada, čujemo se u oktobru!

Nikola se vratio sa odmora i pokušava da uhvati korak sa aktuelnim događajima. Jovana mu iz iskustva objašnjava da se ovde događaji toliko brzo smenjuju da bi ih, i bez odmora, zaboravio. Sve, osim jednog - oslobađanja Rakitske reke iz cevi. Zato pričamo o građanskim akcijama, vlasti koja građane vidi kao neprijatelje i građanima koji vlast vide kao organizovanu kriminalnu grupu.

Gost Vuglanja: Radomir Lazović, Ne da(vi)mo Beograd

Nikola je na odmoru, pa Jovana sama pokušava da objasni šta je to "cancel culture". U pomoć joj priskače dramaturškinja Milena Bogavac, pa zajedno raščlanjuju ne samo kulturu otkazivanja, nego i kulturne ratove, jer zašto je zaboga sramota znati ko je npr. Maja Berović? Ulazimo i u teritoriju slobode govora, odnosno, pitamo se da li je kultura otkazivanja od demokratične alatke postala zapravo oruđe kojim masa cenzuriše pojedinca. I sve to uspevamo, a da nijednom ne upotrebimo olinjalu frazu "sistem vrednosti".